Preskoči na sadržaj
Najjača zaštita od pregorevanja
+386 1 4205 730
Besplatna pomoć
Priroda je mudra Ars Pharmae

Pregorevanje

Šta je pregorevanje?

Ono počinje sa uverenjem da moramo da uradimo više. I malo bolje. To vodi do iscrpljenosti i čitavog niza emocionalnih i fizičkih problema. Ako ne uspemo da se zaustavimo, sledi psihički i fizički slom. Većina ljudi oporavlja se 2–4 godine, a neki se nikada ne oporave.


Pitajte stručnjaka

Besplatni saveti stručnjaka
o zaštiti od pregorevanja.

+386 1 4205 730

Možete nas pozvati od pon. do pet.
od 9.00 do 16.00.

Pišite nam

Sada je pravi trenutak.

Pregorevanje ne štedi nikoga. Više od polovine stanovništva je ugroženo, pre svega studenti, menadžeri, zaposlene mame, medicinski radnici, informatičari i mnogi drugi.

Da li se i vi tešite: "Samo još ovaj mesec, samo još ovaj projekat, a onda ću da se odmorim..."? Verovatno nećete. Na poslu su zahtevi sve veći. Svesni ste da svakog trenutka možete ostati bez posla. Raniji uspesi se ne računaju. Ako danas niste uspešniji nego juče, lako će vas zameniti.

Ni za prijatelje više nemate vremena. Čini vam se da kod kuće niko ne razume koliki teret nosite. U isto vreme, prebacujete sebi što nemate vremena za porodicu. Postajete razdražljivi i hronično iscrpljeni.

Sve se češće javljaju glavobolje, poremećaji sna i opšta slabost. Imate probleme sa varenjem i često ste bolesni. Povremeno vas iznenade jako udaranje srca, napadi panike, noćne more ili polni problemi. Osećate hronični umor i više uopšte ne možete da se opustite. Krvni pritisak vam je sve viši. Pijete previše kafe? Alkohola? Više pušite?

Problema je sve više, a onda se polako stiže do infarkta, moždanog udara ili sistemskih bolesti. Sve su veći problemi s pamćenjem i odsustvo koncentracije. Mogu se javiti osećaj da ste zarobljeni i ideje o samoubistvu. Imuni sistem vam sve više slabi. A sve se završava potpunim fizičkim i emocionalnim slomom.

To se zove pregorevanje.


Uzroci pregorevanja

Uzroci pregorevanja su psihički. Stanje može mnogo da se pogorša u haotičnoj radnoj okolini. U onoj u kojoj ne dobijamo zasluženo priznanje. Veoma negativno deluje i ako nemamo nikakvog uticaja na svoj posao. Još je gore ako se posao obavlja rutinski, a sve je zahtevniji. Loši odnosi u preduzeću ili kod kuće i stalna briga za egzistenciju dodatno povećavaju opasnost od pregorevanja.

Pa ipak, neki ljudi na najstresnije okolnosti reaguju pregorevanjem, a drugi ne. Razlog za to krije se u karakteristikama ličnosti. Posebno opasna osobina je perfekcionizam, kada vam ništa nije dovoljno dobro. Zatim sledi pesimistički pogled na sebe i na svet te potreba da čovek sve obavi sam, jer ne može svoje obaveze da prenese na druge.

Sve se to polako pojačava jer često zanemarujemo i potrebe svog organizma. Ne krećemo se dovoljno, premalo spavamo i često jedemo usput, hranu pripremljenu na brzinu. Tako organizam doživljava sve veći stres. U stresnom stanju umnožava se proizvodnja štetnih materija u organizmu. Brza hrana ne snabdeva organizam materijama koje treba da neutralizuju štetne materije.

Ljudi često potcenjuju rizik od pregorevanja. Uz sve to, nezaposlenost, briga za domaćinstvo, briga o deci, starijim i bolesnim osobama, kao i o osobama sa posebnim potrebama, mogu biti faktori koji dovode do pregorevanja.

Pregorevanje


Test: Koliko ste blizu pregorevanja?

Ova kratka i anonimna anketa pokazaće vam da li ste u opasnosti od pregorevanja ili ne. Ko poznaje rizik, može da ga izbegne.

Popunite anketu, a kada kliknete na dugme odmah ćete saznati rezultat.

Test je informativne prirode i pre svega se fokusira na simptome stresa i iscrpljenosti. Upitnik nije naučno zasnovan i ne može se koristiti kao dijagnostička metoda. Za objašnjenja ili stručni savet pozovite nas na telefon

+386 1 4205 730 (pon.–pet., 9.00–16.00).

 
Nikada
  Veoma
često
senca
Osećam iscrpljenost i nedostatak energije.
O svom radu razmišljam negativno.
Prema ljudima se odnosim strogo i bez saosećajnosti.
Mali problemi, saradnici i bliske osobe me izluđuju.
Kolege me ne razumeju i ne cene me dovoljno.
Imam utisak da niko ne razume moje probleme.
Imam osećaj da premalo uspevam da uradim.
Moj posao me ne ispunjava kao ranije.
Često obolevam od gljivičnih, virusnih ili bakterijskih infekcija.
Srce mi jako udara u grudima bez posebnog razloga.
Ne mogu da spavam, a stalno mi se spava.
Budim se umoran, kao da se nisam odmarao.
Osećam se kao da je sva odgovornost na men.
Očekivanja drugih izazivaju u meni osećaj da nemam
dovoljno vremena, osećaj nemoći i ljutnje.
Započinjem više stvari istovremeno, ali ništa ne završavam.
 


Kako znamo da smo u opasnosti od pregorevanja?

Pregorevanje

Znakova pregorevanja ima mnogo i oni se pojačavaju.

Početna faza pregorevanja je iscrpljenost. Ona se ogleda u hroničnom umoru koji savladavamo radeći još više. Javljaju se i poremećaji sna, varenja i rada srca, bolesti, napadi panike. Osećamo teskobu, razočaranje i nemoć. Često reagujemo razdražljivo. Teže se prilagođavamo promenama. Počinjemo da se udaljavamo od ljudi. Negiramo da smo umorni.

Za drugu fazu je karakterističan osećaj da smo zarobljeni. Umor prelazi u preteranu iscrpljenost. Simptomi postaju još izraženiji. Javljaju se i novi: otpor prema radu, osećaj nepravde, ljutnja i želja da se pobegne. Sve su vidljiviji problemi s pamćenjem i koncentracijom. Raniju empatiju počinju da zamenjuju cinizam, emocionalni ispadi, otuđivanje, pa i grubost.

U trećoj fazi svi simptomi se pojačavaju. Javljaju se snažan osećaj teskobe i strahovi, nesanica, bes, stid, nesvestica, teške glavobolje, napadi plača. Prekidamo kontakte sa ljudima. Problemi s pamćenjem su sve veći. Kolebamo se između opsesivnog rada i iscrpljenog mirovanja. Sledi adrenalinski krah. To je potpuni fizički i psihički slom koji često zahteva hospitalizaciju. Stanje adrenalinskog kraha traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Oporavak prosečno traje 2–4 godine. Neki ljudi se nikada u potpunosti ne oporave.


Kako da izbegnemo pregorevanje?

Često ne možemo da izbegnemo preopterećenost poslom i stres. Možemo, međutim, voditi računa o znacima upozorenja na pregorevanje. Ako ih poznajemo, brže ćemo nešto preduzeti.

Šta možemo sami da uradimo? Odvojmo dovoljno vremena za spavanje. A od spavanja je važnije da se bavimo stvarima koje su nam prijatne. Ako smo umorni, pozovimo prijatelja ili prijateljicu. Proćaskajmo s njima. Dogovorimo se da odemo na kafu, večeru ili u šetnju. Odredimo vreme za odmor u toku rada. Odmor može biti kratak, ali treba da bude potpun. Ostavimo računar ili neki drugi posao. Pet minuta u toku dana ne znači ništa, ali mnogo pomaže.

Možemo da uradimo još nešto veoma važno. Pobrinimo se da naš organizam ne doživi slom.

Zbog stresa, u organizmu nastaje mnoštvo štetnih materija koje kasnije dovode do sloma. To su slobodni radikali. Organizam može da ih neutrališe uz pomoć antioksidanasa. Ako nema dovoljno antioksidanasa, on ne može sa savlada slobodne radikale.

Zato organizam možemo snabdeti materijama koje su mu neophodne za borbu protiv slobodnih radikala. To su antioksidans.

Jedan od najbogatijih izvora antioksidanasa na svetu nalazi se baš u Enduranzi®.

Pregorevanje

Kako izbeći iscrpljenost i pregorevanje?

Enduranza

Zaštitite organizam. Isprobajte Enduranzu®, najjaču zaštitu od pregorevanja.
Delovanje ćete primetiti veoma brzo.

Kupovina Enduranze®